- Za pripadnike nemačke narodnosti proces restitucije je izuzetno komplikovan s obzirom na to da su oni kolektivno kao nacija osuđeni kao krivci za Drugi sv. rat, te im je Zakonom o konfiskaciji i odlukama Drugog AVNOJ-a posle rata sve oduzeto, od kuća, zemljišta, stoke, do brodova i fabrika, a dodatno pojedinačno prolaze proces rehabilitacije - tvrdi Boris Mašić.
- Na predavanju koje sam održao u Lincu video sam da potomci nekadašnjih Apatinaca veoma emotivno doživljavaju restituciju, smatrajući da su mnogi nepravedno osuđeni jer nisu učestvovali u ratnim previranjima - ističe Mašić, dodajući da dokumentaciju za zainteresovane veleposednike mora da sakuplja po istorijskim arhivima u Vojvodini, a za potrebe Udruženja podunavskih Nemaca posredstvom kancelarije Haš iz Linca i Božić iz Novog Sada.
Sačuvani podaci
- U istorijskim arhivima širom Vojvodine sačuvani su svi akti o konfiskaciji sa tačnim popisom oduzete pokretne i nepokretne imovine. Na spiskovima su čak navedene količine oduzetog žita, vrste nameštaja, nakita, slika - ističe Mašić, dodajući da imovinu potražuju samo imućni Nemci dok većina nema sredstava da uđe u proces restitucije.
|
On naglašava da su mnogi veleposednici zainteresovani za ulaganje u svoju dedovinu, što bi moglo doprineti razvoju krajeva iz kojih potiču.
- Nekad čuvena sonćanska bogataška porodica Velenrajter, koja već decenijama uspešno posluje u Kanadi, posetila je rodni kraj raspitujući se za mogućnosti za investiranje - navodi Mašić, pominjući i porodicu Lenc iz Prigrevice, koja je imala više od 200 jutara zemlje i brojne nepokretnosti, a sada bi rado ulagala u ovo mesto.
- Najveće obeštećenje tražiće najverovatnije naslednici čuvene apatinske porodice Kramer, koja je bila vlasnik brodogradilišta. Obeštećenje za 20 brodova potražuju i drugi Apatinci koji su bili akcionari tog preduzeća - navodi Mašić, smatrajući da je strah od restitucije nepotreban, jer se vraća samo imovina koja je u državnom vlasništvu dok se za privatizovana zemljišta, kuće, fabrike od države traže obveznice.
- Strah od restitucije smatram neopravdanim jer bolje je da zemljištem upravljaju i ulažu svež kapital nekadašnji veleposednici nego domaći tajkuni poput Miškovića i Šarića, a i država bi imala veću korist jer bi mogla da naplati poreze i druge dažbine. Od 3.000 hektara koji su do sada vraćeni bivšim vlasnicima u celoj Srbiji država će imati veći profit nego za hiljade hektara koje su pokupovali tajkuni sumnjivim kapitalom - navodi Mašić, ponavljajući da preduzeća koja su privatizovana ne mogu biti predmet restitucije već samo obeštećenja.
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen