REHABILITACIJA - FAMILIJE FRACH I KELLER

U VISEM SUDU U SREMSKOJ MITROVICI - PRIMER

POSTO JE PROCES RESTITUCIJE I REHABILITACIJE U SRBIJI
U TOKU SALJEM  SVIMA ONIMA KOJU RADE RESTITUCIJU U SRBIJI  JEDAN PRIEMR REHABILITACIJE, KOJA SE SASTAVNI DEO PROCESA RESTITUCIJE
JOVICA STEVIC

VIŠEM SUDU U SREMSKOJ MITROVICI

ZAHTEV ZA REHABILITACIJU

FRACH JOSEFA, FRACH TEREZIJE,

FRACH VENEDELINA, FRACH MARIJE,

 I FRACH JOSEFA IZ NOVOG SLANKAMENA

Predlagač:  FRACH JOSEF sa adresom:  Austrija, koga zastupa ovlašćeni punomoćnik Dip.Ing. Jovica Stević, sa adresom, Radnička 29 22000 Sremska Mitrovica, tel.mob. 064-20-64-825.                 

Ja predlagač sam rođen 06.10. 1931. godine u Novom Slankamenu, opština Inđija, od oca Vendelina i majke Marije, devojačko Keller.

Moj otac se zvao Vendelin Frach, rođen 14.08.1913. godine u Novom Slankamenu, od oca Josephusa i majke Theresije Frach, devojačko Keilhauer.

Moja majka se zvala Marija Frach, devojački Keller, rođena 14.08.1913. godine u Novom Slankamenu, od oca Antona Kellera i majke Apollonie Keller.

Moj deda se zvao Josephus Frach, rođen 19.01.1879. godine u Kuli od oca Vendelinusa i majke Ane, devojačko Pluscht.

Moja baba se zvala Theresia Frach, rođena 09.11.1879. godine u Kuli, devojačko prezime Keilhauer, od oca Josephusa i majke Barbare, devojačko Pohlinger.

Dokazi:

1.Izvod iz matične knjige rođenih za Frach  Josefa, upisan u matično područje Novi Slankamen, za 1931. godinu, pod  tekućim broj 94

2.Izvod iz matične knjige rođenih za Frach  Vendelina, upisan u matično područje Novi Slankamen, za 1913. godinu, pod  tekućim broj 114

3. Izvod iz matične knjige rođenih za Frach  Mariju, upisanu u matično područje Novi Slankamen, za 1913. godinu, pod  tekućim broj 91.

4.Izvod iz matične knjige rođenih za Frach  Josephusa, upisan u matično područje Kula, za 1879. godinu, pod tekućim broj 23

5.Izvod iz matične knjige rođenih za Keilhauer Theresiu, upisanu u matično područje Kula, za 1879. godinu, pod tekućim broj 250

Predlagačevi otac i majka Frach Vendelin i Marija, i predlagačevi  deda i baba Frah Josephus i Theresia, živeli su u Novom Slankamenu, bavili su se poljoprivredom i bili su seljaci.

Posedovali su kuću u Novom Slankamenu i 50 katastarski jutara zemlje i nekoliko vinograda i voćnjaka. Bavili su se poljoprivredom i time su izdržavali svoju porodicu. Bili su državljani Kraljevine Jugoslavije, nemačke narodnosti, lojalni građani koji su uredno plaćali porez i u potpunosti poštovali tadašnje zakone i propise, što je bila i odlika i ponašanje čitave nemačke nacionalne manjine u Kraljevini Jugoslaviji. Čitava porodica Frach bila je uključena u društveni život Novog Slankamena, kroz rad seoskog dobrovoljnog vatrogasnog društva i seoskog lovačkog društva.

Čitav rat su proveli u Novom Slankamenu. Sa svojim komšijama Srbima i Hrvatima i  drugim narodima koji su živeli u Novom Slankamenu i okolnim mestima živeli su u miru i slozi. Uzajamno su se pomagali prilikom poljoprivrednih i drugih radova. Čitav rat u Novom Slankamenu je prošao bez sukoba i incidenata.

Čitava porodica Frach nije bila uključena u nacionalističke i političke organizacije. Predlagačev otac Vendelin Frach, kao sin jedinac, bio je prisilno mobilisan u nemačku vojsku.

Protivljenje predlagačevog dede Josephusa, da se njegov sin Vendelin mobiliše, jer on ima samo jedno dete i to sina Vendelina i posedovao je 50 jutara zemlje, koje nema ko da obrađuje, nisu dali rezultat. Vendelin Frach je bio mobilisan u vojnu jedinicu u okviru vojnih formacija NDH.

Tadašnji zakoni Nezavisne Države Hrvatske, kome je Novi Slankamen i čitavo područije Srema pripadalo,  su propisivali da pripadnici nemačke narodnosti, moraju biti mobilisani u sastav vojnih jednica NDH, a posebno vojni obveznici.

Vendelin Frach je bio  vojnik Kraljevine Jugoslavije. Vojni rok je služio na Kosovu u Prizrenu u periodu od 1933. do 1935. godine. Za vreme Aprilskog rata 1941. godine, bio j mobilisan u Vojsku Kraljevine Jugoslavije i učestvovao je u Aprilskom ratu do Kapitulacije Kraljevine Jugoslavije.

Nakon kapitulacije vraća se u Novi Slankamen gde  se posvećuje zemljoradnji i obradi svog velikog poljoprivrednog gazdinstva.

Vendelin Frach je sredinom 1942. godine mobilisan u vojnu jedincu NDH. Boravio je po nekoliko meseci u vojnim jedincima, nakon čega se vraćao u Novi Slankamen, gde bi boravio na kraćim odsustvima.

 Kao nemački vojnik učestvovao je u borbama sa hrvatskim partizanima u Slavoniji, oko planina Papuk i Krndija. Vendelin Frah kao nemački vojnik nije čino zločine u borbi sa partizanima, niti protiv civilnog stanovništva. Poštovao je propise ratovanja i Ženevsku konvenciju o ratu.

Kada je dolazio kući u Novi Slankamen na odsustvo, družio se sa komšijom Srbinom, Borom, sa kojima su zajedno bili komšije u vinogradu. Taj komšija Srbin, Bora, bio je partizan i dolazio je kući na odmor i krio se u vinogradu u malim kućicama  - vikendicama, pored vinograda porodice Frach. Vendelin Frach i njegov otac Josephus, znali  su da je komšija Bora partizan, ali ga nikada nisu prijavili. Često su razgovarali o besmislenosti rata i šta će biti sa sudbinom Nemaca u Slankamenu.

Vendelin Frach je poginuo 19.03.1943. godine u borbi sa hrvataskim partizanima kod sela Vetova, koje se nalazi u podnožju planina Papuk i Krndija. Vetovo pripada opštini Kutjevo, sada Požeško-slavonska županija, čiji je centar Požega. Sahranjen je na vojnom groblju u Osijeku, u 11.redu u grobu broj 32.

DOKAZI:

6.Umrlica-smrtni list Sterbeurkunde, za Vendelin Fraha, izdata od strane Vojnog arhiva u Berlinu 18.01.1967. godine

7.Uredovna potvrda Vojnog groblja u Osijeku,, broj 165/1955, izdata u Osijeku 14.12.1955. godine, od strane Katoličke crkve, koja je tada upravljala grobljima.

Familija Frach, deda i baba, majka i sin Josef, Novi Slankamen su napustili  4. oktobra  1944. godine, kada su sa ostalim pripadnicima nemačke narodnosti iz Novog Slankamena, sa zaprežnim vozilima sa malo hrane i najnužnijim stvarima, evakuisali su se pred dolaskom partizanskih i ruskih jedinica.

Njihovo odredište u evakuaciji bila je Gornja Austrija u oblasti grada Braunauna. U Gornjoj Austriji su ostali do kraja života. Posleratne jugoslovenske vlasti nikada im nisu dozvolile da se vrate u svoje kuće i  na svoju zemlju.

U Austriji su promenuli imena. Tako da je deda Josephus uzeo ime Josef, a predlagač Josip uzeo je ime Josef.

Deda od predlagača Frach Josef  umro je 08.02.1955. godine u Braunau u Austriji.

Baba od predlagača Frach Theresia umrla je 18.07.1955. god. u Braunau u Austriji

Majka od predlagača Frach Maria  umrla je 07.11.1995. god. u Braunau u Austriji

Dokazi:

8.Umrlica – smrtni list iz Austrije – Sterbeurkunde za Frach Josef.

9.Umrlica – smrtni list iz Austrije – Sterbeurkunde za Frach Theresia

10.Umrlica – smrtni list iz Austrije – Sterbeurkunde za Frach Marija

Na osnovu odluke Antifašističkog Veća Narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ-a) od 21. novembar 1944. godine i  tumačenja tačke 2 stav 1 iste odluke i člana 30. Zakona o konfiskaciji od 9.6.1945. godine, posle sprovođenja postupka utvrđivanja ličnih i imovinskih podataka na osnovu Odluke o konfiskaciji imovine Nemaca pri Sreskoj komisiji za konfiskaciju u Staroj Pazovi, broj 138 od 27.10.1945. godine,  Zaključka o konfiskaciji Sreske komisije za konfiskaciju u Staroj Pazovi, Broj 138 od 27.10.1945. godine, Popisnog lista Sreske komisije za konfiskaciju u Staroj Pazovi, Broj 138 od 27.10.1945. godine, Zaključka Sreske komisije za konfiskaciju u Staroj Pazovi, Broj 1446 od 05.02.1946.godine i  Zaključka Sreske komisije za konfiskaciju u Staroj Pazovi, Broj 1326 od 05.02.1946.godine, sva pokretna i nepokretna imovina Frach Vendelina i Marije i Frach Josefa i Theresie  i maloletnog Frach Josefa, se konfiskuje u korist države iz razloga što su imenovani bili nemačke narodnosti i nisu pomagali narodno-oslobodilački pokret.

Kažnjeni su konfiskacijom celokupne imovine, bez dokaza, samo na osnovu pretpostavki, te njihovo kažnjavanje sadrži političku i ideološku konotaciju. Time su im uskraćena osnovna građanska prava i slobode, odnosno pravo na imovinu i nepovredivost privatne svojine, a nad njima je  primenjena diskriminacija na osnovu nacionalne pripadnosti.

Razlog konfiskacije u korist države i oduzimanja svih pokretnih i nepokretnih stvari, gubljenja svih građanskih prava i sloboda, je bio taj, što su Frach Vendelin, Frach Marija,  Frach Josefa, Frach Theresia  i maloletni Frach Josef. bili građani nemačke narodnosti i što nisu pomagali tadašnji pokret otpora u Jugoslaviji.

Dokazi:

11.Odluka o konfiskaciji imovine Nemaca pri Sreskoj komisiji za konfiskaciju u Staroj Pazovi, broj 138 od 27.10.1945. godine.

12. Zaključak o konfiskaciji Sreske komisije za konfiskaciju u Staroj Pazovi, Broj 138 od 27.10.1945. godine  

13.Popisni list Sreske komisije za konfiskaciju u Staroj Pazovi, Broj 138 od 27.10.1945. godine,

14. Zaključak o konfiskaciji Sreske komisije za konfiskaciju u Staroj Pazovi, Broj 1446 od 05.02.1946. godine

15. Zaključak o konfiskaciji Sreske komisije za konfiskaciju u Staroj Pazovi, Broj 1326 od 05.02.1946. godine.

Molim da Viši sud u Sremskoj Mitrovici, na osnovu ovlašćenja iz člana 5 Zakona o rehabilitaciji (Službeni glasnik Republike Srbije broj 33/06) donose

REŠENJE

USVAJA SE ZAHTEV predlagača Frach Josefa iz Braunauna iz Austrije za njegovu rehabilitaciju i rehabilitaciju njegovog dede i babe  FRAH JOSEFA I FRACH THERESIE i rehabilitaciju njegovog oca i majke FRAHVENDELINA I FRAH MARIJE svi iz Novog Slankamena, pa se utvrđuje da su imenovani bili žrtve progona i nasilja iz političkih razloga, pa se poništava i Odluka o konfiskaciji imovine Nemaca pri Sreskoj komisiji za konfiskaciju u Staroj Pazovi, broj 138 od 27.10.1945. godine i sve druge odluke o Konfiskaciji imovine Frach, kao i pravne posledice ovih odluka.

U Sremskoj Mitrovici  _________2013. godine                                                                                                                                                                                                       

Za podnosioca zahteva Frach  Josefa, punomoćnik Dip.Ing. Jovica Stević.

   

Prilog:

16. Ovlašćenje-punomoć  za Jovicu Stevića o zastupanju.

17.Odluka iz Službenog glasnika Demokratske Federativne Jugoslavije, broj 2 od 6.2.1945. Član 1. stav 2. o prelazu u državno vlasništvo imovine Nemaca u Jugoslaviji.

18.Član 5. Zakona o rehabilitaciji Republike Srbije objavljen u službenom glasniku RS 33/2006 od 17.04.2006. godine.

VIŠEM SUDU U SREMSKOJ MITROVICI

ZAHTEV ZA REHABILITACIJU

KELLER  ANTONA I KELLER APOLLONIE

IZ NOVOG SLANKAMENA

Predlagač:  FRACH JOSEF sa adresom: Austrija, koga zastupa ovlašćeni punomoćnik Dip.Ing. Jovica Stević, sa adresom, Radnička 29 22000 Sremska Mitrovica, tel.mob. 064-20-64-825.                 

Ja predlagač sam rođen 06.10. 1931. godine u Novom Slankamenu, opština Inđija, od oca Vendelina i majke Marije devojačko Keller.

Moja majka se zvala Marija Frach devojački Keller, rođena 14.07.1913. godine u Novom Slankamenu, od oca Antona Kellera i majke Apollonie Keller.

Ja sam unuk od   Keller Antona i Keller Apollonie, koji su bili muž i žena.

Keller Anton rođen je 07.12.1890. godine u Donjem Tovarniku, opština Pećinci od oca Stipana.

Keller Apollonia rođena je 19.07.1892. godine u Putincima, opština Ruma, od  oca Mije i majke Josipe devojačko Manes.

Moj deda Keller Anton i moja baba Manes Apollonia sklopili su brak 30.06.1910. godine  u Nikincima, opština Ruma. Upisani su u matičnu knjigu venčanih za 1910. godinu pod tekućim brojem 22.

Dokazi:

1.Izvod iz matične knjige rođenih za Keller Antona, upisan u matično područje Nikinci, za 1890. godinu, pod tekućim broj 152.

2.Izvod iz matične knjige rođenih za Keller Apolloniu, upisanu u matično područje Putinci, za 1892. godinu, pod tekućim broj 77.

3.Izvod iz matične knjige venčanih za Keller Antona i Manes Apolloniu, upisani u matično područje Nikinci, za 1910. godinu, pod  tekućim broj 22.

4.Izvod iz matične knjige rođenih za Frach  Mariju, upisanu u matično područje Novi Slankamen, za 1913. godinu, pod  tekućim broj 91.

5.Izvod iz matične knjige rođenih za Frach  Josefa, upisan u matično područje Novi Slankamen, za 1931. godinu, pod  tekućim broj 94.

Predlagačevi deda i baba, Keller Anton i Apollonia živeli su u Novom Slankamenu, bavili su se poljoprivredom i bili su seljaci. Posedovali su kuću u Novom Slankamenu i 20 katastarski jutara zemlje u Donjem Tovarniku. Bavili su se poljoprivredom i time su izdržavali svoju porodicu. Bili su državljani Kraljevine Jugoslavije, nemačke narodnosti, lojalni građani koji su uredno plaćali porez i u potpunosti poštovali tadašnje zakone i propise, što je bila i odlika i ponašanje čitave nemačke nacionalne manjine u Kraljevini Jugoslaviji.

Tokom Drugog svetskog rata nisu bili uključeni u nacionalističke ili vojne organizacije. Nisu bili pripadnici ni jedne vojne formacije. Čitav rat su proveli u Novom Slankamenu. Sa svojim komšijama Srbima i Hrvatima i  drugim narodima koji su živeli u Novom Slankamenu i okolnim mestima živeli su u miru i slozi. Uzajamno su se pomagali prilikom poljoprivrednih i drugih radova. Zajedno su učestvovali u radu seoskog vatrogasnog društva. Čitav rat u Novom Slankamenu je prošao bez sukoba i incidenata.

Novi Slankamen su napustili  4. oktobra  1944. godine, kada su sa ostalim pripadnicima nemačke narodnosti iz Novog Slankamena, sa zaprežnim vozilima sa malo hrane i najnužnijim stvarima, evakuisali su se pred dolaskom partizanskih i ruskih jedinica.

Njihovo odredište u evakuaciji bila je Gornja Austrija u oblasti grada Braunauna. U Gornjoj Austriji su ostali do kraja života, gde su oboje i umrli. Posleratne jugoslovenske vlasti nikada im nisu dozvolile da se vrate u svoje kuće i  na svoju zemlju. Keller Anton je umro 29.08.1949. godine u Austriji.  Keller Apollonia je umrla 27.06.1984. u Austriji.

Dokazi:

6.Umrlica – smrtni list iz Austrije – Sterbeurkunde za Keller Antona

7.Umrlica – smrtni list iz Austrije – Sterbeurkunde za Keller Apolonia

Na osnovu odluke Antifašističkog Veća Narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ-a) od 21. novembar 1944. godine i  tumačenja tačke 2 stav 1 iste odluke i člana 30. Zakona o konfiskaciji od 9.6.1945. godine, posle sprovođenja postupka utvrđivanja ličnih i imovinskih podataka na osnovu Odluke o konfiskaciji imovine Nemaca pri Sreskom Narodnom Odboru u Rumi, broj 4681 od 2.2.1946. godine,  Zaključka o konfiskaciji Posl.broj III.Konf.3057/46 i Dopisa Sreskom Narodnom sudu u Rumi od 9.3.1946. godine, sva pokretna i nepokretna imovina Keller Antona i Apollonije se konfiskuje u korist države iz razloga što su imenovani bili nemačke narodnosti i nisu pomagali narodno-oslobodilački pokret.

Kažnjeni su konfiskacijom celokupne imovine, bez dokaza, samo na osnovu pretpostavki, te njihovo kažnjavanje sadrži političku i ideološku konotaciju. Time su im uskraćena osnovna građanska prava i slobode, odnosno pravo na imovinu i nepovredivost privatne svojine, a nad njima je  primenjena diskriminacija na osnovu nacionalne pripadnosti.

Razlog konfiskacije u korist države i oduzimanja svih pokretnih i nepokretnih stvari, gubljenja svih građanskih prava i sloboda, je bio taj, što su Kelller Anton i Apolonia bili građani nemačke narodnosti i što nisu pomagali tadašnji pokret otpora u Jugoslaviji.

Dokazi:

8.Odluka o konfiskaciji celokupne imovine Keller Antona i Apolonije, broj 4681 od 2.2.1946. godine, koju je donela Komisija za konfiskaciju imovine Nemaca pri Sreskom Narodnom Odboru u Rumi.

9.Dopis komisije za konfiskaciju imovine Nemaca pri Sreskom Narodnom Odboru u Rumi, Sreskom narodnom Sudu u Rumi od 11.03.1946. godine

10.Zaključak o konfiskaciji imovine familije Keller, Posl. Broj III.Konf.3057/46 , koju je doneo Sreski narodni sud u Rumi  13.03.1946. godine

Molim da Viši sud u Sremskoj Mitrovici, na osnovu ovlašćenja iz člana 5 Zakona o rehabilitaciji (Službeni glasnik Republike Srbije broj 33/06) donose

REŠENJE

USVAJA SE ZAHTEV predlagača Frach Josefa iz Braunauna iz Austrije za rehabilitaciju njegovog dede i babe KELLER ANTONA I KELLER APOLONIE (devojačko Manes) oboje iz Novog Slankamena, pa se utvrđuje da su imenovani bili žrtve progona i nasilja iz političkih razloga, pa se poništava i odluka Komisije za konfiskaciju imovine Nemaca pri Sreskom Narodnom Odboru u Rumi broj 4681 od 2.2.1946. godine kao i pravne posledice ove odluke.

U Sremskoj Mitrovici  _________2013. godine                                                                                                                                                                                                       

Za podnosioca zahteva Frach  Josefa, punomoćnik Dip.Ing. Jovica Stević.

Prilog:

11. Ovlašćenje-punomoć  za Jovicu Stevića o zastupanju.

12.Odluka iz Službenog glasnika Demokratske Federativne Jugoslavije, broj 2 od 6.2.1945. Član 1. stav 2. o prelazu u državno vlasništvo imovine Nemaca u Jugoslaviji.

13.Član 5. Zakona o rehabilitaciji Republike Srbije objavljen u službenom glasniku RS 33/2006 od 17.04.2006. godine.

http://www.dw.de/se%C4%87anje-na-podunavske-%C5%A1vabe/a-16658738

Istorija

Sećanje na Podunavske Švabe

 

Pre 65 godina, u martu 1948, zatvoreni su i poslednji logori u kojima su internirane ili ubijane Podunavske Švabe iz bivše Jugoslavije. Procenjuje se da je u njima život izgubilo 90.000 ljudi. Prenosimo agenciju dpa.

Pre Drugog svetskog rata, Apatin je bio čisto nemački grad. Takozvane Podunavske Švabe su, posle ratova sa Turcima u 17. i 18. veku, ovaj pusti i nenaseljeni region pretvorili u poljoprivredni i industrijski centar. On je imao 14.000 dobrostojećih stanovnika. Razvili su brodogradnju, proizvodnju opeka, svile i imali pivaru koja je postala poznata i van regiona. U svim tim delatnostima služili su se najmodernijom evropskom tehnikom. Imali su i vrlo razvijeno zanatstvo.
Ove kolonizatore je na tom području naselila austrijska carica Marija Terezija počev od 1748. Oni su poticali iz svih oblasti Habsburškog carstva, pre svega iz Lotringena, Alzasa, Češke i Južne Nemačke. Oni koji bi se odlučili da se nastane u apatinskom kraju, bili su oslobođeni vojne obaveze i plaćanja poreza u prvih šest godina, a na poklon su dobijali zemljište i stoku.
Ime „Švabe“ ili „Podunavske Švabe“ dalo im je domaće stanovništvo. Praktično svaki građanin je govorio tri jezika: nemački, srpski i mađarski. Danas u Apatinu i oko njega još uvek veliki broj ljudi prelazi velika rastojanja pešice ili na prastarim biciklima. Svuda su siromašno odeveni meštani koji na obalama reke ili u šumama sakupljaju drva za ogrev. To je znak da im ne ide baš najbolje. Većina fabrika je ruinirana. Nema posla. Broj stanovnika već godinama opada. Sistem za navodnjavanje, nekada slavljen kao veliki evropski projekat smanjivanja močvara i stvaranja novih plovnih puteva, danas je potpuno propao.
„Ovde ćete pocrkati!“

 Spomen obeležje u selu Knićanin, nekadašnjem Rudolfsgnadu

„12. novembar 1944. četvorica partizana su ušla u našu kuću u Pančevu“, priča Ana Kovač koja je tada imala 12 godina. Zajedno sa petoro braće i sestara i majkom, u stočnom vagonu je prebačena u logor Knićanin – 50 kilometara od Pančeva. „Ovde ćete pocrkati!“ – reči su kojima im se obratio čuvar na ulazu. Nemci su tu dovođeni i iz drugih krajeva zemlje. Procenjuje se da je njih 12.000 završilo u masovnim grobnicama. Umrli su od tifusa, groznice ili kolere, pa i od gladi – ili su jednostavno streljani.
Knićanin je važio kao jedan od najgorih logora, a slično je bilo i u Molidorfu u Rumuniji, Gakovu i Kruševlju kod današnjeg Sombora ili u Jareku severno od Novog Sada. Nekada čisto nemačka sela ograđena su bodljikavom žicom i u njima su postavljene straže tako da niko nije mogao da uđe u njih, niti da iz njih izađe.
Iako su takvi logori zatvoreni 1948, mnogi zatočenici su do 1950. godine tamo ostali na prinudnom radu. „Podunavske Švabe su zaprvo bili apolitični ljudi“, kaže Boris Mašić. Ovaj 46-godišnjak je nastavnik i istraživač istorije. Kaže da je 30-ih godina oko polovine od 500.000 „Švaba“ otišlo u naciste. Poznata su bila nedela podunavsko-švapskih članova SS-trupa.
Kultura pred izumiranjem
Oni koji su podržavali naciste i ratne zločince su se posle rata povukli u pravcu Austrije. Druga polovina Podunavskih Švaba je organizovala otpor protiv Hitlera i njegovih ubica. Takvi ljudi su posle rata ostali kod kuće ne želeći da napuštaju domovinu – u nadi da im se ništa neće desiti. Ali i oni su postali masovne žrtve nove vlasti i sovjetske armije, „bio je to genocid nad Podunavskim Švabama“, kaže Mašić, „samo u jednom danu u decembru 1944. streljano je više od 5.000 muškaraca“.
Danas u Srbiji ima još oko 5.000 Podunavskih Švaba. Nekima je imovina vraćena, ali se njihova kultura nalazi pred izumiranjem.

Republika Srbija                                                                                                             Obrazac ZVIO

Agencija za restituciju Broj: Datum: _____________

ZAHTEV ZA VRAĆANJE ODUZETE IMOVINE, ODNOSNO OBEŠTEĆENJE Na osnovu člana 42. stav 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Službeni glasnik RS", broj72/11) podnosim zahtev za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje i dajem sledeće podatke: I. PODACI O BIVŠEM VLASNIKU

1. Ime, ime jednog roditelja i prezime* Katarina (Johan) Koch  2. Datum i mesto rođenja*  24.11.1931. godine – Grgurevci – Sremska Mtrovica 3. Prebivalište, odnosno boravište u vreme oduzimanja imovine*  Karađorđeva ulica broj 5 Grgurevci 4. Državljanstvo*  SFRJ 5. Naziv i sedište zadužbine*  Imovina familije Koch, Grgurevci

II. PODACI O ODUZETOJ IMOVINI A) Nepokretnosti

Vrsta i naziv oduzete imovine(preduzeća, stambene i poslovne zgrade, građevinsko zemljište, poljoprivredno zemljište, šume i šumsko zemljište i dr.)	Lokacija (opština, mesto, ulica, broj, zemljišno knjižni podaci, broj katastarske parcele po starom i važećem premeru, zemljišno knjižni uložak, posedovni list, list nepokretnosti, katastarska opština, površina oduzete imovine)	Izgled i stanje imovine (u vreme oduzimanja i u vreme podnošenja zahteva, ista namena, promenjena namena)
Kuća u mestu	Sremska Mitrovica, Grgurevci, Karađorđeva, kućni broj 213/199,   po starom: kč.br. 466, zk.ul. 485,  br. posedovnog lista  485, k.o. Grgurevci, površina ( 05 ari )	Ista namena
Voćnjak	Sremska Mitrovica, Grgurevci, Karađorđeva, kućni broj 213/199,   po starom: kč.br. 465, zk.ul. 485,  po novom: kat.br.parcele: 882, posedovni list  485, k.o. Grgurevci, površina ( 01 ari i 64 m2 )	Ista namena
Pašnjak	Sremska Mitrovica, Grgurevci,    Makša , po starom: kč.br. 2996, zk.ul. 381,  po novom: kat.br.parcele: 3355/1, posedovni list  381, br.lista nepokretnosti 1497,  k.o. Grgurevci, površina ( 47 ari i 75 m2 )	Ista namena
Pašnjak	Sremska Mitrovica, Grgurevci,    Şanča, po starom: kč.br. 2120, zk.ul. 13,  po novom: kat.br.parcele: 3355/1, posedovni list  13,  k.o. Grgurevci, površina ( 3 ari i 24 m2 )	Ista namena
Oranica	Sremska Mitrovica, Grgurevci,    Topolište, po starom: kč.br. 4596/2, zk.ul. 13,  po novom: kat.br.parcele: 3852, posedovni list  13, br.lista nepokretnosti 1546, k.o. Grgurevci, površina ( 1 ha 17 ari i 23 m2 )	Ista namena
Livada	Sremska Mitrovica, Grgurevci,    Rit, po starom: kč.br.3314/2,   k.o. Grgurevci, površina ( 20 ari i 25 m2 )	Ista namena
Livada	Sremska Mitrovica, Grgurevci,    Rit, po starom: kč.br.3315/2, zk.ul. 13,    k.o. Grgurevci, površina ( 5 ari i 40 m2 )	Ista namena
Oranica	Sremska Mitrovica, Grgurevci,    Rupčevac, po starom: kč.br. 5421,  po novom: kat.br.parcele: 3132,  br.lista nepokretnosti 967,  k.o. Grgurevci, površina ( 86 ari i 57 m2 )	Ista namena
Oranica	Sremska Mitrovica, Grgurevci,    Makša, po starom: kč.br. 3181,  po novom: kat.br.parcele: 3502,  br.lista nepokretnosti 107,  k.o. Grgurevci, površina ( 15 ha 05 ari i 18 m2)	Ista namena
Livada	Sremska Mitrovica, Grgurevci,    Zobara, po starom: kč.br. 3936, zk.ul. 563, po novom: kat.br.parcele: 3501,  posedovni list 563, br.lista nepokretnosti 107, k.o. Grgurevci, površ. ( 4 ha 65 ari i 48 m2)	Ista namena
Oranica	S. Mitrovica, Grgurevci,   Cerje, po starom: kč.br.5061,  po novom: kat.br.parcele: 3171, br.lista nepokretnosti 321,  k.o. Grgurevci, površ. ( 1 ha 76 ari i 35 m2)	Ista namena
Oranica	Sremska Mitrovica, Grgurevci,    Brnjakovac Donji, po starom: kč.br. 2795, zk.ul. 459, po novom: kat.br.parcele: 2779,  posedovni list 459, br.lista nepokretnosti 1075,  k.o. Grgurevci, površ. ( 27 ari i 76 m2)	Ista namena
Oranica	Sremska Mitrovica, Grgurevci,    Brnjakovac Donji, po starom: kč.br. 2796, zk.ul. 504, po novom: kat.br.parcele: 2784,  posedovni list 504, br.lista nepokretnosti 373,  k.o. Grgurevci, površ. ( 1 ha 37 ari i 28 m2)	Ista namena
Oranica	Sremska Mitrovica, Grgurevci,    Selište, po starom: kč.br. 4786, zk.ul. 510, po novom: kat.br.parcele: 4036,  posedovni list 510, br.lista nepokretnosti 1408,  k.o. Grgurevci, površ. ( 18 ha 27 ari i 60 m2)	Ista namena
Oranica	Sremska Mitrovica, Grgurevci,    Rupčevac, po starom: kč.br. 5287/2, po novom: kat.br.parcele: 3237/1, , br.lista nepokretnosti 836,  k.o. Grgurevci, površ. ( 95 ari i 07 m2)	Ista namena
Oranica	Sremska Mitrovica, Grgurevci,    Rupčevac, po starom: kč.br. 5288/2, po novom: kat.br.parcele: 3237/2, , br.lista nepokretnosti 836,  k.o. Grgurevci, površ. ( 95 ari i 07 m2)	Ista namena
Oranica	Sremska Mitrovica, Grgurevci,    Strmoglavica,  po starom: kč.br. 4043,  zk.ul. 564, po novom: kat.br.parcele: 3122, , br.lista nepokretnosti 564,  k.o. Grgurevci, površ. ( 1 ha, 23 ari i 14 m2)	Ista namena
Oranica	Sremska Mitrovica, Grgurevci,   Kovanlučki put,  po starom: kč.br. 4171,  zk.ul. 13, posedovni list 13,  k.o. Grgurevci, površ. ( 40 ari i 36 m2)	Ista namena
Oranica	Sr. Mitrovica, Grgurevci,    Klisina,  po starom: kč.br.4102,  zk.ul. 13, po novom: kat.br.parcele: 3239,  posedovni list 13, br.lista nepokretnosti 725,  k.o. Grgurevci, površ. ( 24 ari i 55 m2)	Ista namena
Voćnjak	Sr. Mitrovica, Grgurevci,    Sanča,  po starom: kč.br.1854/2,  zk.ul. 504, po novom: kat.br.parcele: 1608 , posedovni list 504, br.lista nepokretnosti 1530,  k.o. Grgurevci, površ. ( 37 ari i 35 m2)	Ista namena
Oranica	Sr. Mitrovica, Grgurevci,    Brnjakovac Donji,  po starom: kč.br. 2782,    k.o. Grgurevci, površ. ( 56 ari i 26 m2)	Ista namena
Livada	Sr. Mitrovica, Grgurevci,    Zobara,  po starom: kč.br.3862,  zk.ul. 406, po novom: kat.br.parcele: 3928/15 ,  br.lista nepokretnosti 1280,  k.o. Grgurevci, površ. ( 11 ha  47 ari i 11 m2)	Ista namena
Oranica	Sr. Mitrovica, Grgurevci,    Selište,  po starom: kč.br.4768,  zk.ul. 444, po novom: kat.br.parcele: 3928/36 , posedovni list 444 685, br.lista nep.103,  k.o. Grgurevci, površ. ( 57 ari i 31 m2)	Ista namena
Oranica	Sr. Mitrovica, Grgurevci,    Seget Veliki,  po starom: kč.br. 2509/1,  zk.ul. 383, po novom: kat.br.parcele: 775, posedovni list 383,   br.lista nepokretnosti 1384, k.o. Grgurevci, površ. ( 14 ari i 28 m2)	Ista namena
Livada	Sr. Mitrovica, Grgurevci,    Panovča,  po starom: kč.br.3538,  zk.ul. 13, po novom: kat.br.parcele: 3726/13, posedovni list 13,   br.lista nepokretnosti 1180,  k.o. Grgurevci, površ. ( 2 ha 58 ari i 96 m2)	Ista namena
Livada	Sr. Mitrovica, Grgurevci,    Panovča,  po starom: kč.br.3539,  zk.ul. 13, po novom: kat.br.parcele: 3726/17, posedovni list 13,   br.lista nepokretnosti 1258,  k.o. Grgurevci, površ. (76 ari i 93 m2)	Ista namena
Oranica	Sr. Mitrovica, Grgurevci,    Kovanlučki put.   po starom: kč.br. 4169,  zk.ul. 1055, po novom: kat.br.parcele: 3292, posedovni list 13,   br.lista nepokretnosti 54,  k.o. Grgurevci, površ. (3 ha70 ari i 64 m2)	Ista namena
Oranica	Sr. Mitrovica, Grgurevci,    Cerje,   po starom: kč.br.5076,  zk.ul. 1055, po novom: kat.br.parcele: 3191,  br.lista nepokretnosti 333,  k.o. Grgurevci, površ. (96 ari i 35 m2)	Ista namena
Livada	Sr. Mitrovica, Grgurevci,    Zobara,   po starom: kč.br.3739,  zk.ul. 406, po novom: kat.br.parcele: 3886, posedovni list 406,   br.lista nepokretnosti 271,  k.o. Grgurevci, površ. (1 ha24 ari i 29 m2)	Ista namena
Oranica	Sr. Mitrovica, Grgurevci,    Sanča,   po starom: kč.br.2208,  zk.ul. 387, po novom: kat.br.parcele: 179, posedovni list 387,   br.lista nepokretnosti 102,  k.o. Grgurevci, površ. (23 ha 03 ari i 67 m2)	Ista namena
Oranica	Sr. Mitrovica, Grgurevci,    Sanča,   po starom: kč.br.2209,  zk.ul. 340, po novom: kat.br.parcele: 192, posedovni list 387,   br.lista nepokretnosti 55,  k.o. Grgurevci, površ. (66 ari i 90 m2)	Ista namena
Oranica	Sr. Mitrovica, Grgurevci,    Seget Veliki,   po starom: kč.br. 2490,  zk.ul. 279, po novom: kat.br.parcele: 660, posedovni list 279,   br.lista nepokretnosti 186,  k.o. Grgurevci, površ. (49 ari i 47 m2)	Ista namena
Oranica	Sr. Mitrovica, Grgurevci,    Livadski put,   po starom: kč.br. 4441,  zk.ul. 13, po novom: kat.br.parcele: 3608/6, posedovni list 13,   br.lista nepokretnosti 106,  k.o. Grgurevci, površ. (35 ha 9 ari i 27 m2)	Ista namena
Oranica	Sr. Mitrovica, Grgurevci,    Selište,   po starom: kč.br.4933,  po novom: kat.br.parcele: 3608/6, posedovni list 13,   br.lista nepokretnosti 106,  k.o. Grgurevci, površ. (54 ari i 28 m2)	Ista namena
Kuća	Sr. Mitrovica, Grgurevci,   Karađorđeva,  159/149, po starom: kč.br. 283,    zk.ul. 504, po novom: kat.br.parcele: 2735, posedovni list 504,   br.lista nepokretnosti 401,  k.o. Grgurevci, površ. (1 ari i 37 m2)	Ista namena
Voćnjak	Sr. Mitrovica, Grgurevci,   Karađorđeva,  159/149, po starom: kč.br. 284,    zk.ul. 504, po novom: kat.br.parcele: 2735, posedovni list 504,    k.o. Grgurevci, površ. (5 ari i 00 m2)	Ista namena
Oranica	Sr. Mitrovica, Grgurevci,    Makša,   po starom: kč.br.2997,    zk.ul. 363,  po novom: kat.br.parcele: 3355/2, po. list 363,   br.lista nep. 379,  k.o. Grgurevci, površ. (28 ari i 77 m2)	Ista namena
Pašnjak	Sr. Mitrovica, Grgurevci,    Makša,   po starom: kč.br.2998,  zk.ul. 179, po novom: kat.br.parcele: 3355/3, posedovni list 179,   br.lista nepokretnosti 1326,  k.o. Grgurevci, površ. ( 48 ari i 28 m2)	Ista namena
Oranica	Sr. Mitrovica, Grgurevci,    Makša,   po starom: kč.br.2999,  zk.ul. 13, po novom: kat.br.parcele: 3357, posedovni list 13,   br.lista nepokretnosti 1497,  k.o. Grgurevci, površ. ( 1 ha 97 ari i 25 m2)	Ista namena
Livada	Sr. Mitrovica, Grgurevci,    Zovljak,   po starom: kč.br.3606,  zk.ul. 13, po novom: kat.br.parcele: 3797, posedovni list 13,   br.lista nepokretnosti 106,  k.o. Grgurevci, površ. ( 1 ha 07 ari i 47 m2)	Ista namena
Oranica	Sr. Mitrovica, Grgurevci,    Kovanlučki put,   po starom: kč.br. 4170,  zk.ul. 13, po novom: kat.br.parcele: 3294, posedovni list 13,   br.lista nepokretnosti 98,  k.o. Grgurevci, površ. ( 3 ha 62 ari i 04 m2)	Ista namena
Oranica	Sr. Mitrovica, Grgurevci,    Sanča,   po starom: kč.br.2119,  zk.ul. 504, po novom: kat.br.parcele: 153, posedovni list 504,   br.lista nepokretnosti 768,  k.o. Grgurevci, površ. ( 49 ha 96 ari i 18 m2)	Ista namena
Oranica	Sr. Mitrovica, Grgurevci,    Sanča,   po starom: kč.br.2121,  zk.ul. 18, po novom: kat.br.parcele: 153, posedovni list 18,    k.o.  Grgurevci, površina ( 10 ari i 43 m2)	Ista namena
Oranica	Sr. Mitrovica, Grgurevci,    Sanča,   po starom: kč.br.2122,  zk.ul. 13, po novom: kat.br.parcele: 153, posedovni list 13,    k.o. Grgurevci, površ. ( 20 ari i 11 m2)	Ista namena
Livada	Sr. Mitrovica, Grgurevci,    Panovča,   po starom: kč.br.3536,  zk.ul. 517, po novom: kat.br.parcele: 3725, posedovni list 517,   br.lista nepokretnosti 101,  k.o. Grgurevci, površ. ( 14 ari i 44 m2)	Ista namena
Livada	Sr. Mitrovica, Grgurevci,    Panovča,   po starom: kč.br.3537,  zk.ul. 13, po novom: kat.br.parcele: 3726/12, posedovni list 13,   br.lista nepokretnosti 378,  k.o. Grgurevci, površ. ( 76 ari i 93 m2)	Ista namena
Livada	Sr. Mitrovica, Grgurevci,   Zobara,   po starom: kč.br.3914,  zk.ul. 473, po novom: kat.br.parcele: 2150, posedovni list 473,   br.lista nepokretnosti 107,  k.o. Grgurevci, površ. ( 3 ha 27 ari i 38 m2)	Ista namena
Vinograd	Sr. Mitrovica, Grgurevci,   Selište,   po starom: kč.br.5022,  zk.ul. 473, po novom: kat.br.parcele: 2991, br.lista nepokretnosti 276,  k.o. Grgurevci, površ. ( 14 ari i 78 m2)	Ista namena
Vinograd	Sr. Mitrovica, Grgurevci,   Selište,   po starom: kč.br.5023,  zk.ul. 473, po novom: kat.br.parcele: 2992, br.lista nepokretnosti 1551,  k.o. Grgurevci, površ. ( 20 ari i 58 m2)	Ista namena
Oranica	Sr. Mitrovica, Grgurevci,   Seget Veliki,   po starom: kč.br. 2491,  zk.ul. 276, po novom: kat.br.parcele: 661, posed.list 276 br.lista nepok. 356,  k.o. Grgurevci, površ. ( 29 ari i 05 m2)	Ista namena

B) Pokretne stvari

Naziv i vrsta pokretne stvari	Izvod iz javnog registra, dokaz da predstavlja kulturno dobro, kulturno dobro od velikog i izuzetnog značaja
NEMA

V) Podaci o pravu svojine i aktima o podržavljenju imovine

Podaci o pravu svojine na oduzetoj imovini(ugovor, odluka organa i dr.)	Akti o podržavljenju(rešenje, odluka, faktičko zaposedanje, navod službenog glasila u kome je objavljen akt o oduzimanju)
Broj uknjižbe: DN broj 195/46 od 24.01.1946. Sud Sr. Mitrovica.	Broj odluke o konfiskaciji: 86/2 od 24.1.1945. godine Sreska komisija za konfiskaciju Sremska Mitrovica  Odluka o prelazu u državno vlasništvo objavljena je u Službenom listu Demokratske Federativne Jugoslavije broj 2 od 6.2.1945.

III. PODACI O PODNOSIOCU ZAHTEVA

1. Fizička lica 1. Ime, ime jednog roditelja i prezime*  Katarina (Johan) Befurt  2. Datum i mesto rođenja*  24.11.1931. godine Grgurevci – Sremska Mitrovica 3. JMBG* |_|_|_|_|_|_|_|_|_|_|_|_|_| 4. Prebivalište* Daxfeld 28    5101 Bergheim (S), Lengfelden  Austria 5. Državljanstvo*  Austrisko 6. Broj telefona, e-mail 0043-662 85 00 54 katharina2411@hotmail.com 7. Ime, prezime i prebivalište punomoćnika, broj telefona, e-mail* Jovica Stević, Radnička 29 22000 Sremska Mitrovica, 064-20-64-825, 022-615-144 stevic.jovica@open.telekom.rs 2 Zadužbina 1. Naziv i sedište zadužbine*  Imovina familije Koch, Grgurevci 2. Ime, prezime i prebivalište lica koje predstavlja zadužbinu, broj telefona, e-mail* Befurt Katarina, Daxfeld 28   5101 Bergheim (S), Lengfelden Austria,   0043-662 85 00 54 katharina2411@hotmail.com 3. Ime, prezime i prebivalište lica punomoćnika koje zastupa zadužbinu, broj telefona, e-mail* Jovica Stević, Radnička 29 22000 Sremska Mitrovica, 064-20-64-825, 022-615-144 stevic.jovica@open.telekom.rs 3. Pravna veza sa bivšim vlasnikom (status koji ima podnosilac zahteva u odnosu na bivšeg vlasnika)  DIREKTAN (Katarini je oduzeta imovina)

IV. POPIS DOKUMENTACIJE I PRILOGA KOJI SE PRILAŽU UZ ZAHTEV (DOKAZI)

A) Za podatke koji se odnose na bivšeg vlasnika i podnosioca zahteva: (Popunjava se zaokruživanjem broja ispred dokaza koji se prilaže) (1) izvod iz matične knjige rođenih*, (2) izvod iz matične knjige umrlih*, (3) izvod iz registra u kome je zadužbina upisana*, (4) punomoćje za zastupnika*, (5) punomoćje za prijem pismena - za podnosioca zahteva koji nema stalno prebivalište na teritoriji Republike Srbije*, (6) dokaz o nepostojanju smetnji iz člana 5. Zakona - za fizičko lice koje ima strano državljanstvo, (7) pravnosnažna sudska odluka o rehabilitaciji, odnosno dokaz da je podnet zahtev za rehabilitaciju za bivšeg vlasnika konfiskovane imovine. Ukoliko poseduje i druge dokaze za bivšeg vlasnika i podnosioca zahteva, upisati i te dokaze: .

B) Za podatke koji se odnose na oduzetu imovinu: (Popunjava se zaokruživanjem broja ispred dokaza koji se prilaže za oduzetu imovinu) (1) izvod iz registra nepokretnosti, (2) izvod iz registra pokretnih stvari, (3) uverenje Republičkog geodetskog zavoda o identifikaciji katastarske parcele starog i novog premera, osim za katastarske parcele za koje je sprovedena komasacija (4) isprava o podržavljenju imovine ili naziv, broj i godina službenog glasila u kome je objavljen akt, uz konkretno navođenje predmeta oduzimanja* i sl. Ukoliko poseduje i druge dokaze za oduzetu imovinu, upisati i te dokaze: V) Za podatke koji se odnose na pravnu vezu podnosioca zahteva sa bivšim vlasnikom: (Popunjava se zaokruživanjem broja ispred dokaza koji se prilaže) (1) rešenje o nasleđivanju*, (2) izvod iz registra pravnih lica*, (3) drugi dokaz na osnovu kojeg se nesumnjivo može utvrditi pravna veza podnosioca zahteva sa bivšim vlasnikom. Ukoliko poseduje i druge dokaze koji se odnose na pravnu vezu, upisati i te dokaze:

U Sremskoj Mitrovici, dana ____________2013. godine
	Podnosilac zahteva:
	Befurt  Katharina

NAPOMENA:1. Oznaka * podrazumeva obaveznost unošenja traženih podataka i dostavljanja dokaza. 2. Reč: "Zakon" podrazumeva Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Službeni glasnik RS", broj 72/11). 3. Isprave koje se prilažu uz zahtev moraju biti jasno čitljive i potpune, u originalu ili čitkoj fotokopiji, odnosno čitkom prepisu, overenim od suda ili drugog nadležnog organa. 4. Ukoliko je podnosilac zahteva naslednik više bivših vlasnika, on podnosi onoliko zahteva koliko ima bivših vlasnika.